Актуелне активности и дешавања

- 24. МАРТ 2019. ГОДИНЕ - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ
"Светски дан борбе против туберкулозе „Време је“
   
Сваке године обележавамо Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта како бисмо подигли свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренули пажњу на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема. Ове године обележавамо 137. годишњицу објаве др Роберта коха о открићу бацила туберкулозе, узрочника ове болести. Упркос значајном напретку оствареном у контроли туберкулозе у последњих неколико деценија, према подацима Светске здравствене организације из 2017. године туберкулоза представља десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 10 милиона људи оболело од туберкулозе у 2017. години, од тога око 1 милион деце. Од укупног броја оболелих тек је 60% регистровано. Током исте године, од туберкулозе је свакога дана умирало више од 4500 особа. Озбиљност националних епидемија је веома различита у земљама. У 2017. било је мање од 10 нових случајева на 100 000 становника у већини земаља са високим приходима, док је више од 150 на 100 000 дијагностиковано у већини земаља са највећим оптерећењем туберкулозом (Индија, кина, Филипини, Пакистан, Нигерија, Бангладеш и Јужна Африка). Резистентна туберкулоза представља велику претњу здрављу и може угрозити дугогодишњи напоре и остварене резултате у сузбијању ове болести. Током 2017. године забележено је 558 000 нових случајева туберкулозе резистентне на рифампицин у свету, од чега је 457.000 имало мултирезистенту туберкулозу. Скоро половина (47%) случајева мултирезистентне туберкулозе су били становници Индије, кине и Руске Федерације. Процењује се да тек једна четвртина оболелих од резистентних облика туберкулозе има приступ лечењу. Поред резистентне туберкулозе, коинфекција туберкулозом и ХИВ-ом, мигрантска криза, неравномерна расподела финансијских ресурса су главне препреке елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема у свету. У Европској унији и Европској економској заједници годишње се пријављује око 60 000 случајева обољевања од туберкулозе. Стопа пријављивања се смањује само за око 5% сваке године. Потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и циљеви глобалне стратегије за елиминацију ТБ као јавноздравственог проблема. Србија се, као и сваке године, и 24. марта 2019. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Време је“ позивајући све носиоце програмских активности и заједницу на одржавање континуитета у посвећености борби против туберкулозе, побољшање дијагностике и лечења ове болести, смањења стигме и дискриминације, повећана улагања у активности програма као и са циљем скретања пажње на проблем резистентне туберкулозе који обухвата једну трећину свих потврђених резистенција на антимикробне агенсе, као и употребу дувана међу оболелима као растући проблем . Поводом Светског дана борбе против туберкулозе у Институту за јавно здравље Србије 22. марта 2019. године биће организована конференција за новинаре на којој ће говорити најзначајнији актери у држави и друштву у области планирања, спровођења, координације и праћења националног програма контроле туберкулозе Мрежа Института/завода за јавно здравље ће заједно са здравственим установама и организацијама Црвеног крста Србије у градовима и општинама и другим партнерима спровести бројне здравствено промотивне активности у циљу подизања нивоа знања здравствених радника и популације о значају препознавања и раног откривања туберкулозе, правовременог започињања лечења и истрајности у придржавању терапијском режиму у циљу успешног завршетка лечења чиме се спречава даље ширење болести. Република Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 11/100.000 становника у 2017. години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. У 2017. години пријављено је 743 особе оболеле од свих облика туберкулозе, што чини нотификациону стопу од 11 на 100.000 становника. Национални програм контроле туберкулозе у Републици Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Носиоци реализације програмских активности су здравствене установе и други облици здравствене службе, државна управа и организације цивилног друштва. Савремена контрола туберкулозе и свеобухватан задатак елиминације туберкулозе као јавноздравственог проблема у групи земаља са ниском стопом туберкулозе, којој Република Србија припада, подразумева даље ширење обима и домета дијагностичко терапијских интервенција које укључују брзу дијагностику туберкулозе, потпун обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове, доступност нових лекова за лечење резистентних облика болести, дијагностику летентне туберкулозне инфекције и превенцију активне туберкулозе као и контролу употребе психоактивних супстанци.
Светски дан хране је и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.

Време је за:
  1. Савременији програм превенције и контроле туберкулозе
  2. Савременије водиче за дијагностику и лечење свих облика болести
  3. Доступност нових лекова за резистентне облике болести
  4. Бржу дијагностику болести
  5. Бољи обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове
  6. Дијагностику латентне туберкулозне инфекције и превенцију активне болести
  7. Контролу употребе дувана и помоћ у одвикавању оболелих од туберкулозе
  8. Мултидисциплинарну и мултисекторску сарадњу на постизању бољих резултата лечења


- 01. ОКТОБАР 2017. ГОДИНЕ - МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИЈИХ ОСОБА
"КОРАК У БУДУЋНОСТ: ПРЕПОЗНАВАЊЕ ТАЛЕНАТА, ДОПРИНОСА
И УЧЕШЋА СТАРИЈИХ У ДРУШТВУ"
   



>


 Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова.

Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.

Слоган овогодишње кампање: "Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву" изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја.

Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, али и подржати њихово учешће, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама.

Циљеви овогодишње кампање:

  • Омогућавање услова/мера које утичу на спремност старијих особа да активно учествују, што подразумева здравствено осигурање, редован приход, правну заштиту и приступ финансијским услугама.
  • Препознавање своје улоге у активностима и шта може да направи разлику.
  • Начини/средства за оснаживања учешћа у старости, укључујући савремену технологију, образовање и доживотно учење, приступ информацијама, као и превазилажење баријера које искључују или дискриминишу старије особе.
Придружите се

Обележавање Међународног дана старијих особа укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично.

Ширите информације широм света!
Посетите наш вебсајт social.un.org/ageing Пратите нас на Твитеру @UN4Ageing
Користите #UNIDOP за све ваше твитове поводом обележавања Међународног дана старијих особа (1. октобар 2017).

Планирате специјалну активност? Ми желимо да знамо! Твитујте или нам пошаљите емаил на ageing@un.org

Најчешћи стереотипи који се односе на старе
Старење популације и нови изазови који прате демографске промене
Здравље старих

НАЈЧЕШЋИ СТЕРЕОТИПИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА СТАРЕ

Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне "чије је време прошло", неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација.

Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот понајвише последица односа друштва према старим особама и да до раскида веза са околином не долази зато што се стари "повлаче" већ стога што се друштво удаљава од њих.

Најчешћи стереотипи се односе на:

  • Стереотип 1. Стари људи су они "чије време је прошло"
  • Стереотип 2. Старији људи су беспомоћни
  • Стереотип 3. Стари људи ће постати сенилни
  • Стереотип 4. Старије жене су мање вредне од млађих жена
  • Старији људи не заслужују здравствену негу

Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима.