Календар здравља - МАРТ


01.03.-31.03. - Месец борбе против рака
Малигни тумори су, после болести срца и крвних судова, најчешћи узрок умирања како у свету тако и у нашој земљи. Преко две трећине ових болести настају под утицајем фактора ризика који су резултат савременог начина живота: пушења дувана, неправилне исхране, гојазности, физичке неактивности, конзумирања алкохола и изложености штетним утицајима из околине(сунчевог зрачења, штетних супстанција на радном месту и др).

Процене указују да ће се до 2030. године удвостручити број оболелих и умрлих особа од рака:
• У свету сваке године од малигних тумора оболи 12 и умре 7,6 милионаљуди;
• У Србији се годишње региструје 33.000 оболелих и око21.000 људи који умру од рака;
• У Колубарском округу 900-1100 годишње оболи и око 500-600 умире од рака;
• У Ваљеву 500-600 особа оболи и око 250-350 умре од малигних болести.

Водећи узроци оболевањаи умирања од рака и код нас и у свету су готово идентични. Мушкарци у нашој средини највише оболевају од рака плућа, дебелог црева, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса. Код жена малигни процес се најчешће локализује на дојци, дебелом цреву, плућима, грлићу материце, телу материце и желуцу.

Током последње деценије оболевање од свих облика рака у Србији порасло је за 25% код мушкараца и за 18% код жена.

Када се ради о умирању, наша земља се налази у групи земаља Европе са високим стопама смртности од свих облика малигних тумора, посебно код дебелог црева, малигних тумора дојке и рака грлића материце. Стопе морталитета од свих малигних тумора током последње деценије су у Србији порасле код мушкараца за 11,3% и код жена за 8,5%.
14.03. - Светски дан бубрега
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology ) и Интернационалног Удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Осам златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега:
  • Будите физички активни!
  • Редовно контролишите ниво шећера у крви!
  • Контролишите крвни притисак!
  • Храните се правилно и одржавајте нормалну телесну тежину!
  • Узимајте довољне количине течности!
  • Престаните да пушите!
  • Не узимајте лекове који нису прописани рецептима!
  • Редовно контролишите бубреге уколико имате један или више фактора ризика!
20.03. - Национални дан борбе против рака дојке
У циљу подизања свести јавности и едукације о значају превенције рака дојке, у Србији ће се од ове године 20. марта званично обележавати Национални дан борбе против рака дојке. Према статистичким подацима, рак дојке је најраспрострањеније малигно обољење код жена у Србији. Од рака дојке у нашој земљи сваке године оболи приближно 4000 жена, а око 1600 жена изгуби битку са овом болешћу. Лекари ипак истичу важност превенције и нуде охрабрење поруком да је рак дојке излечив у великом броју случајева уколико се открије на време.

Национални дан борбе против рака дојке ће се обележавати сваке године, а датум 20. март је одабран као први дан пролећа, што симболизује буђење природе и стварање новог живота. Србија на овај начин постаје богатија за још један дан посвећен превенцији болести и очувању јавног здравља.
22.03. - Светски дан вода
Хигијенски и здравствено исправна вода за пиће један је од основних предуслова доброг здравља. Поред значаја у одржавању физиолошких функција човека, она је неопходна и за припремање хране, за одржавање личне и опште хигијене, као и за бројне индустријске процесе. Вода за пиће има и велики хигијенско-епидемиолошки значај, јер се путем воде могу изазвати и пренети многа бактериолошка, вирусна и паразитарна обољења као и обољења повезана са физичко-хемијском неисправношћу. Светска здравствена организација је приступ водоснабдевању и квалитет воде за пиће сврстала у дванаест основних показатеља здравственог стања становништва једне земље, чиме се потврђује њена значајна улога у заштити и унапређењу здравља.

Међутим, данас и даље 1,2 милијарди људи у свету нема приступ здравствено безбедној води за пиће, 2,4 милијарде људи је без основних санитарних услова, 1,8 милиона људи годишње умре од дијареалних болести (дијареја, трбушни тифус, дизентерија, инфективна жутица...), а 90% од тог броја су деца до пет година старости.

Иницијатива за међународно обележавање Светског дана вода потекла је на Конференцији Уједињених нација (УН) "Животна средина и развој", одржаној 1992. године у Рио де Жанеиру. Том приликом, Генерална скупштина УН је усвојила резолуцију и одредила 22. март као Светски дан вода, чије обележавање је почело од 1993. године. Све земље су позване да тај дан посвете примени препорука УН и предузму конкретне кораке и активности у складу са својим националним интересима.