Календар здравља - МАЈ


10.05. - Међународни дан физичке активности
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

У свету је приближно 31% особа старијих од 15. година недовољно физички активно.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2006. години више од две трећине одраслог становништва у Србији је физички неактивно (67,7%). Проценат одраслих становника који је вежбао више од три пута недељно износио је 25,5%, што је значајно повећање у односу на 2000. годину када је тај проценат био 13,7%. У 2006. години 31,1% запослених у Србији се бавило седентерним типом посла, за разлику од 2000. године када је тај проценат износио 25,2%.

Према резултатима аналитичке студије здравља становника Србије Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", код ученика основних школа присутан је тренд смањења броја деце са деформацијом стопала са 16,8% у 1997. на 13,9% у 2007. години, али и да је забележен пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 8,8% у 1997. на 10,2% у 2007. години. Исти тренд се појавује и код ученика средњих школа где је присутно смањење броја деце са деформацијом стопала са 10,0% у 1997. на 8,4% у 2007. години, а пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 12,4% у 1997. на 17,5% у 2007. години.

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скеле, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
13.05.-19.05. - Недеља здравља уста и зуба
У свету 60–90% деце школског узраста и близу 100% одраслог становништва има каријес, док су озбиљна пародонтална обољења која могу узроковати губитак зуба присутна код 15–20% популације у старосној групи 35–44 године. Такође, на нивоу света приближно 30% људи у старосној групи 65–74 година, нема ниједан свој зуб. Инциденција оралног канцера у највећем броју земаља варира од 1 до 10 случајева на 100.000 људи, а преваленција је већа међу мушкарцима и старијим људима. Скоро половина ХИВ позитивних људи има гљивичне, бактеријске и вирусне инфекције усне дупље. У свету 16–40% деце узраста 6–12 година је имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља. Орална обољења су чешћа међу сиромашним и посебно осетљивим популационим групама.

Истраживање здравља уста и зуба деце, које је спровела Клиника за дечју и превентивну стоматологију Стоматолошког факултета у Београду 2008. године показује да међу трогодишњацима све здраве зубе има 55,4% деце, у групи шестогодишњака тај проценат је 21,7%, а код петнаестогодишњака свега 7,8% деце има све здраве зубе.

Последице каријеса, парадонтопатије и последичног губитка зуба су бројне укључујући бол, тешкоће при говору, гутању, жвакању и варењу хране, губитак самопоуздања због нарушеног изгледа и повећаних економских трошкова, не само због лечења већ и због смањења продуктивности на радном месту или потпуног изостанака са радног места.

Фактори ризика за настанак оралних обољења нису само лоша орална хигијена већ и фактори који су значајни и за настанак обољења срца и крвних судова, малигних обољења, дијабетеса, као што су неправилна исхрана, употреба дуванских производа и штетна употреба алкохола, али и социјалне детерминанте здравља. Због значаја оралног здравља и велике заступљености превентабилних обољења уста и зуба један од датума из Календара јавног здравља је "Недеља здравља уста и зуба". Током недеље се посебно интензивирају и едукативне активности не само у циљу пружања информација већ и да се стимулишу појединци, групе и институције за учествовање у реализацији програма за унапређење здравља и превенцију обољења уста и зуба.

Посебно је значајно да се у ове промотивне активности укључи локална заједница: општинске власти, привреда, водопривреда, прехрамбена индустрија, предшколске и школске установе, средства информисања, приватни предузетници и други, као стални учесници у промоцији здравља и овом приликом, у току кампање, здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе.
31.05. - Светски дана без дуванског дима
Употреба дувана је водећи узрок смрти који се може успешно спречити. Епидемија употребе дувана годишње у свету усмрти скоро шест милиона особа, а од тога више од 600.000 су непушачи изложени дуванском диму. Ако се нешто у међувремену не предузме, до 2030. године због дувана ће умрети осам милиона особа, 80% умрлих биће из неразвијених и средње развијених држава.

Како се повећава број држава које у потпуности испуњавају обавезе из Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО, напори дуванске индустрије да поткопају овај уговор све су снажнији. У покушају да, на пример, спрече усвајање сликовних здравствених упозорења на паковањима дуванских производа, индустрија од недавно примењује нову тактику тако што подноси тужбе против држава због кршења билатералних трговинских уговора, тврдећи да сликовна упозорења нарушавају право компанија да користе своје законски регистроване марке дуванских производа.

Светски дан без дуванског дима као посебан циљ има едукацију политичара и јавности о безобзирној и штетној тактици дуванске индустрије. То је у складу са текстом и духом Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО. У преамбули овог уговора стоји: "...потреба будности у погледу настојања дуванске индустрије да угрози и саботира напоре на контроли дувана и потреба добре информисаности о активностима дуванске индустрије које негативно утичу на контролу дувана".

Поред тога, у водичу за примену члана 5.3 стоји да се државама чланицама саветује да "буду свесне... уплитања дуванске индустрије у њихове политике контроле дувана".